Fotke sa venčanja u albumu: nikako nemojte ovaj detalj izostaviti

Tweet

Da li ste možda i vi, kao i ja, ustanovili da otkad je zavladalo ovo digitalno doba, ma koliko god da je ono praktično i štedi mnoge resurse, neke stvari zaista nedostaju?

Kako to inače biva kad se tako neke promene dešavaju, mi to ni ne primetimo, samo smo odjednom u nekom novom režimu života. Jedini način da se prisetimo jeste da se pojavi nešto iz te prošlosti i mi onda često izjavljujemo: “ju, pa nikad se ovoga ne bih setila…”. 

Fotografije sa venčanja ili bilo koje druge fotografije…

I ajmo sad realno: svima su nam telefoni prepuni fotki. CD-i, usb-ovi, kartice, hard-ovi… A da li nekad sednemo da gledamo te fotke?
Ja nažalost ne. Kao prvo, kad otvorim i vidim milion foldera pa tu sve izmešano (jer nema discipline kad se prebacuje, poznato?) već me prođe volja. 

Ali nedavno sam sređivala komodu u kojoj između ostalog stoje i albumi sa slikama.
Nemam mnogo albuma, imam ih nekoliko i svi su najvažniji.

Kao prvo, tu su zauvek najdražih 6 malih albuma sa po 12 fotografija, koje sam svake godine pravila za godišnjicu veze mom sadašnjem mužu kao retrospektivu još jedne naše zajedničke godine. Teško bih se odlučila da kažem u čemu još uživam toliko i na taj način kao kad gledam te albume… 

Tu je zatim album sa slikama koji mi je za “neki mladi rođendan” 😀 poklonila jako draga drugarica. U njemu, osim najsmešnijih slika na svetu, a koje oslikavaju naše “lude godine”, su i njeni još smešniji komentari na sve te scene. Povrh svega, moja drugarica ektremno vešto i zanimljivo piše, tako da možete zamisliti šta za mene predstavlja listanje i čitanje tog albuma. To je kao kad gledate novu epizodu omiljene humorističke serije, jest da je epizoda uvek ista ali smeh i osećanja su uvek drugačiji i uvek se izvuče neko novo sećanje na još neki neprocenjivi zajednički momenat. Osim toga ni uloge nisu tamo neki glumci nego ljudi koje vrlo dobro poznajem i koji su takođe dragi, neki su još uvek u mom okruženju, neke nisam videla deceniju… Živopisan miks mladosti u jednom toliko humorističnom albumu sa fotografijama. Još na kraju piše: “ako ti se poklon ne sviđa, slobodno ga možeš vratiti autoru, a za uzvrat ćeš dobiti maskaru”. Što će reći da se njoj sviđa toliko da bi ga rado zadržala za sebe 😀 dok maskara simboliše onu vrstu poklona “kad ne znaš šta bi”, a eto vidite, pogotovo bliskoj osobi, pa makar ona i imala sve što se novcem može kupiti ili toliko istančan ukus da se poklon ne može pogoditi, čak i takvoj osobi možete pokloniti album sa fotografijama. Još ako se potrudite kao moja drugarica, to će biti poklon za sva vremena.

Ali da se mi ipak vratimo na našu temu  – album za venčanje.

Dakle, u mojoj komodi nalazi se i album sa venčanja. Eh kad bih vam sad pisala celu priču o tom albumu… Ali moram bar ovaj deo. Dan posle venčanja išli smo na ono fotkanje, znate… Išli smo na nekoliko lokacija i na kraju u staru kuću koja prirpada mom svekru i koja je u to vreme predstavljala da tako kažem privatni muzej. Nije se koristila za život jer u vreme kad je građena ljudi su se grejali na peći na drva, wc je bio poljski, kupatilo nije postojalo, kuhinja je bila u maloj kući u dvorištu gde je boravila posluga. Tako da u toj kući nije bilo ničega od onoga što je sada čoveku neophodno, zamislite, samo vek kasnije. 🙂 A ja sam bila zaljubljena u tu kuću još otkad sam je videla na fotografiji mnogo pre nego što sam je videla uživo. I pogodite šta se sada, ali zaista ovih dana dešava! Mi se selimo u tu kuću! Naravno dodali smo sve ono što joj je nedostajalo i sredili ono što je vreme oštetilo ali poenta je da sam ja svaki put kada sam gledala taj album, osim što sam proživljavala svaki trenutak priprema, venčanja i svadbe, uvek posebne senzacije doživljavala kada sam gledala baš fotke iz te kuće na samom kraju albuma. Nikad čak nisam ni maštala da bismo mi tamo mogli živeti. Ali ja sam toliko uživala u svakoj sceni koja se na tim fotografijama pojavljuje i kako bi sad već mnogi ljudi rekli: moje emocije su kreirale nešto što nikad nisam svesno poželela verujući da nije moguće i jednostavno se tom mišlju nikad nisam ni bavila. Kad gle! 🙂 

Album sa venčanja može imati posebne moći.

Nisam odužila ovaj deo priče zato što ne mogu da se suzdržim zbog ushićenju uoči selidbe, nego zato što hoću da vam kažem da album sa venčanja ili bilo koji drugi album sa fotografijama ne mora da bude samo to. Može da bude “vision board“, a to je po mnogima jedan od najmoćnijih alata koji mogu da nam pomognu da ostvarimo svoje želje. O tome koliko je “vision board” moćan, iz sopstvenog iskustva bih mogla napisati još jedan zaseban članak ali dovoljno je da proguglate i bolje se upoznate sa pojmom, a onda možete napraviti i svoj “album vizije”. 

Da ne dužim, neću pisati o mojim ostalim albumima, verujem da sam vam dala dovoljno inspiracije da možete sami da smislite šta ćete da uradite sa albumom i fotkama, bilo da ga nekome poklanjate, bilo da pravite sebi uspomenu bilo da je u pitanju album za venčanje.