Zorana ♥ Branislav

Objavljeno: autor: Marina u Na sva zvona

Sve je počelo jednim najobičnijim izlaskom u nedelju veče. Poznanik mog brata je bio u Lazinom teletu gde sam obično izlazila svim danima osim nedeljom! Naravno, ostalo je sve na nekoliko izmenjenih rečenica.

Sudbina ili nešto drugo, narednih nekoliko meseci smo se nekoliko puta sretali na najneverovatnijm mestima. Fruškogorski maraton, od svih staza, ogormnog broja ljudi koji taj dan odluči da pešači, pred sam kraj maratona, iza mene nailazi momak, ali ne kao pešak već na biciklu, u dresu sa rečima: „Da li se mi možda od negde znamo?“
Nakon mesec dana počeli smo da se zabavljamo, a nakon osam meseci i da živimo zajedno.

******

Prošlo je godinu i četiri meseca, otišli smo na Tasos u Grčku i potpuno neočekivano uz zalazak sunca na jednoj steni daleko od pogleda ljudi, moj dragi je kleknuo, izvadio crvenu kutijicu sa prstenom i pitao me : „Hoće li se moja ljubavi udati za mene?“
To je naravno bio prvi put da sam rekla „Da“

Svadba je bila sledeće leto u julu 2013. godine. Hteli smo malu svadbu, drugačiju, bez običaja, pravila, hteli smo da budemo svoji i da ne slušamo šta ljudi govore oko nas.
Obzirom da se moj Bane bavi biciklizmom, i da je bicikli „deo njega“, htela sam da na dan našeg venčanja idemo njegovom limuzinom!

~naša limuzina~

Skoro su svi bili u početku skeptični, ali mi nismo odustali. To smo mi i to je naša priča.

Okupili smo se nas 40-ak u stanu gde nas dvoje živimo, a zatim smo svi otišli do matičara. Nakon izgovorenih „DA“, čestitanja, bacanja bidermajera, polovina svatova, na čelu sa nama je krenula na BICIKLOVIMA (zahvaljujući mom bratu i prodavnici biciklova „Fanatic“ koji nam je obezbedio 15-ak istih biciklova) kroz Žlezničku ulicu, Bulevarom Mihajla Pupina, kroz Zmaj Jovinu i Pašićevu do restorana „Fontana“.

~krenuli smo od matičara~

~limenke Red-bull-a kotrljaju se za nama~

~put do restorana~

~kumovi su pored nas~

~i dalje smo na putu do restorana~

~široki osmesi~

Bilo je fenomenalno, ljudi su trubili u automobilima, mahali, čekali da prodjemo kroz raskrsnicu.
U Zmaj Jovinoj su ljudi u kafićima tapšali, slikali. Svi svatovi su imali trube na kormanima i trubili su svi zajedno, a mi se smejali i vrištali od ushićenja… Bilo je fenomenalno, podrška ljudi, atmosfera, emocije…sve!

Dan je bio prelep, a onda kada smo stigli u restoran pala je kiša…ali i tu smo se šalili i smejali i iz svega izvukli najbolje. Naprosto nam ništa nije moglo pokvariti taj dan. Divni ljudi iz restorana su premestili celu postavku iz bašte u salu…i tamo smo nastavili zabavu.

~počela je kiša~

~podrška kumova na kiši~

Imali smo i prvi ples koji smo osmislili i uvežbali veče pred venčanje, jer nije bilo vremena ranije.

~naš ples~

Sečenje torte i šampanjac sa najdražim kumovima…

~mladenačka torta~

~sečenje torte~

~šampanjac sa kumovima~

Prilikom osmišljavanja torte, nismo hteli da mladenci na torti budu klasični. I kako nam je dekoracija bila u morskom stilu, tražili smo da nam naprave male morske konjice. Bili su preslatki!! Tortu nam je pravila poslastičarnica „Twin“ i bila je jako ukusna.

******

Dekoraciju i ukrase za kićenje radila sam sama…

~kićenje za mladoženju i kuma~

~moja dekoracija~

~dekoracija venčanja na moj način~

~kartice sa imenima gostiju~

Ovo je deo naše priče, a svima savetujem da na svoj dan ostvare svoje želje, svoje snove i da budu hrabri da naprave baš onako kako žele, a ne njihova okolina….jer Vaša sreća će se preneti i na druge i drugi će je prihvatiti.

~venčanje baš kakvo smo želeli~

Želim da se zahvalim i sjajnom fotografu na lepim slikama: Nemanja Atanacković, Foto studio Color 24.

~naša bajka~

******

Šta još da vam poželimo dragi naši mladenci, kad sve znate i umete sami ono najvažnije, a to je da ostvarite svoje želje i sreću. Ali pošto ljubavi nikad nije na odmet, onda ćemo poželeti upravo to… Mnoooogoooo LJUBAVI u braku! ♥

******

***Fotografija iz ovog posta se ne smeju koristiti bez prethodnog odobrenja!